Историјат библиотеке

Године 1814. Арсеније Предраговић, парох Прве ковинске парохије, увео је „ДАН ЗА ОДРАСЛЕ“ , што је значило да су „Школску библиотеку“ могли да користе и одрасли, а књиге су позајмљивали недељом , после богослужења. Већ следеће, 1815. године оснива се „СРПСКА ЧИТАОНИЦА“. Не постоје подаци о књижном фонду, броју књига у Читаоници, сем података да су набављене у Бечу, Пешти, Темишвару, Карансебешу и у Београду. Поред „Српске читаонице“ у том периоду између 1810-1815. године и до после револуције 1848.године, помиње се још само „Књижница“ при Католичкој цркви и Немачкој школи. Грађанско друштво „Касина“ основано је 1904. Године, а бавило се спортским активностима, као и ЧИТАЛАЧКО-БИБЛИОТЕКАРСКОМ ДЕЛАТНОШЋУ. Ово грађансо руштво , бринуло је о „ВАРОШКОЈ ЧИТАОНИЦИ“ у којој су се могле читати новине и позајмљивати књиге. Читаоница се налазила у просторијама, код парка Принцезе Јелене, преко пута Грађанске школе, данашње ОШ „Ј.Ј.Змај“. У рукопису прот. Ђорђа Јовановића помиње се да је те 1904. године у Ковину постојала „Српска читаоница-Касина“, румунска „Сала за читање“ и „Књижница“ при Римокатоличкој цркви. Према подацима, углавном из докумената где се говори о школи и Цркви, Школску и Црквену библиотеку, Делиблато добија 1872. године. Звала се „Световна“ .1892. године Управа општине Делиблато донела је одлуку да се библиотеци доделе нове просторије и да се отвори као „Српска световна читаоница“ Делиблато. Према подацима протој. Ђорђа Јовановића библиотеке-читаонице у осталим местима су отворене: у Мраморку 1843.године, Гају 1872.године, Дубовцу 1880 године, Баваништу 1833.године и у Плочици 1893. године. У насељима данашње општине Ковин процес отварања Читаоница одраз је стању у Војводини, о чему говори податак да је Читаоница у Новом Саду основана 23. септембра 1845.године. Овако организоване Читаонице-Библиотеке функционисале су у насељеним местима општине Ковин, у школама, све до краја Првог светског рата. Наиме из докумената се види да су у Аустроугарској царевини школе у Срезу ковинском, имале библиотеке у насељеним местима Ковин, Плочица, Баваниште, Делиблато, Мраморак, Дубовац и Гај, а у првој деценији Краљевине СХС, библиотеке-читаонице-књижнице постојале су у Плочици, Скореновцу, Баваништу, Делиблату, Мраморку, Гају и Ковину. Слична ситуација се бележи и касније 1937. године у документима Дунавске бановине и архиви Ковинског начелства. 30. март 1948. године је дан када су омладински активисти у сарадњи са управом Народног одбора општине Ковин, после Другог светског рата, завршили сакупљање књига из конфискованих кућа, постојећих Читаоница и Библиотека и предали омладини по насељеним местима. Већ следеће године, 1949. године, бригу над књижним фондом у свим насељеним местима преузимају Задружни домови, који у свом раду имају и део организовања делатности у области културе као што су биоскоп, библиотека и рад културно-просветних друштава

Од 1950. године надлежност у области културе преузима у општини Културно-просветна заједница и одговарајуће одељење општинске управе. Тада се осамостаљују биоскопи, а библиотеке добијају своје прве библиотекаре. Из штурих података који се могу наћи, види се да 1953. године када се у Ковину оснива Дом културе, у граду ради Градска библиотека „Вук Караџић“ која се налази у Задружном дому, под надзором Културно-просветне заједнице општине Ковин. Библиотеке у општини Ковин радиле су у Баваништу, при Дому културе, у Плочици при Задружном дому и у Делиблату при Задружном дому. У осталим насељима се бележи да постоје библиотеке при школама и при културно-просветним друштвима, углавном националних мањина. У архивама о периоду између 1953.године, до 1966. године, нема података о раду библиотека.

1966.године, долази до обједињавања књижног фонда на нивоу општине, оснивањем Културног центра Ковин. Градска библиотека Ковин прераста у Општинску-Матичну библиотеку Културног центра Ковин, са одељењима у Баваништу, Делиблату, Мраморку, Гају, Скореновцу, Плочици и Дубовцу. Библиотека обележава 30. март као Дан библиотеке, на тај дан 1967. године подноси извештај о обједињавању књижног фонда на нивоу Општине и набавку књига. У свим одељењима и Матичној библиотеци, после ревизије и отписа једног дела књига, Културни центар Ковин, примио је 9.000 књига. Даље у Извештају се наводи да је Матична библиотека Центра за културу Ковин, купила у току године по 400 нових књига за свако одељење и 50 посебних издања, енциклопедија за Матичну библиотеку. У извештају из 1970. године се говори о раду одељења Библиотеке, о недостатку одговарајућег простора у Дубовцу и Плочици, али и о томе да је Матична библиотека Центра за културу у току од четири године повећала књижни фонд и да те 1970. године има у фонду 34.000 књига. 30. марта 1995. године, Скупштина Општине Ковин, донела је Одлуку о оснивању Библиотеке „Вук Караџић“ Ковин.

Лућиан Богданов