Библиотека „Вук Караџић“ Ковин у сарадњи са проф.Машом Вулетић реализовали су програм 18.октобра посвећен чешком писцу Францу Кафки. Наш дипл.библиотекар-информатичар, Сава Радованов, учестововао је у изради презентације о Кафки коју је професорка српског језика и књижевности представила публици.
Франц Кафка преминуо је 3.јуна 1924.године и због тога цео свет обележава век од његове смрти. Проф. Вулетић истакла је да постоји велики број информација о овом значајном аутору и да је немогуће посветити му само један дан. Она се потрудила да обухвати све битне сегменте из његовог књижевног опуса, рада, породичног,емотивног живота, а дотакла се мало и политике. Предавање су пратили слајдови на којима су биле истакнуте архивске фотографије затим палата Кински, гимназија коју је похађао Кафка која се налази на Старом градском тргу у Прагу. Санаторијум Хофман у Кирлингу , у близини Беча, где се лечио Кафка 1924. године, као и лустер који је направљен од његових бележака којима је комуницирао јер није могао да говори. Говорећи о његовом односу са родитељима, Маша је рекла да је Кафка имао проблематичан однос са оцем. Посебно је препоручила да се прочита његово дирљиво дело „Писмо оцу“, написано под утицајем неостварене љубавне везе за коју Франц окривљује оца. Ово писмо је и објашњење за њихов мучан и болан однос. Када је реч о Кафкином емотивном животу, поменуте су три велике љубави: Фелис Бауер, Дора Дијамант и Милена Јесенска („Писма Милени“). Берлин је одиграо велику улогу у Кафкином приватном животу. Из Берлина су биле Фелис Бауер и Маргарета Блох, а сам Кафка је тамо кратко живео док је био у вези са Дором Дијамант. Франц Кафка је добио посао у једног италијанској осигуравајућој кући за коју је радио готово годину дана. Његова писма из тог раздобља упућују како је био незадовољан радним временом, јер му је онемогућавало да се посвети писању, које му је постајало све важније. У том је раздобљу могао писати искључиво ноћу, а ноћно писање било је изразито исцрпно с обзиром на радно време. Још једна занимљива чињеница је како тврди његов школски колега Хуго Бергман, Кафка је у школу носио црвени каранфил како би показао своје симпатије према социјализму. Кафкина недовршена дела, укључујући и романе „Процес“, „Замак“ и „Америка“, нису штампана до након његове смрти, а већину их је издао његов пријатељ Макс Брод, игноришући тако Кафикну жељу да му се дела униште након смрти. Албер Ками и Жан Пол Сартр предводе листу писаца на које је утицало Кафкино дело, а термин „Кафкијанска атмосфера“ ушао је у теорију књижевности, како би се описале надреалне ситуације као у Кафкиним делима.
Препоруке за читање:
Службени гласник је објавио Кафкина „Сабрана дела“ у преводу Јовице Аћина. Ту су први пут преведена нека Кафкина мање позната дела. Издавачка кућа „Клио“ објавила је биографију „Кафка“ аутора Жерара-Жорж Лемера чији је рецензент Јовица Аћин. Сања Домазет у књизи „Апсинт са Лотреком“ један пасаж посвећује Кафки. Ове књиге доступне су нашој библиотеци.
