Светозар Арсенијевић – Никомирски (Делиблато, 9. 04. 1856 – Зајечар, 1891), учитељ, књижевник и учитељ цртања. Родио се у свештеничкој породици. Отац Петар родом из Орловата и мајка Јулијана имали су два сина и кћер. Старији брат Василије (од априла 1868. године Владан) (Делиблато, 22. 1. 1848 – Карловац, 14. 11. 1900), био је професор природних наука, новинар и етнолог.
Светозар је у Делиблату завршио Основну школу а пет разреда реалне гимназије у Панчеву. Учитељску школу је завршио у Сомбору (1877-1880). Следеће школске 1881/1882. године радио је као учитељ у Остружници. Затим борави у Бечу и Будимпешти. Од 1887. године у зајечарској нижој гимназији предаје геометријско цртање, краснопис и цртање слободном руком.
Сарађивао је и објављивао у листовима: „Голуб“ (1879-1882), „Невен“ (1881-1883), „Српче“ (1883-1884). У „Јавору“ је 1885. године објавио приповетку „Омер и Смиљка“, а стручне радове у „Школском листу“ (1880-1881) и „Васпитачу“ 1881. године.
Написао је и неколико књига песама настале „као резултат његовог умног делања“, под насловом „Арарове забавне књижице“. Овде у дигиталном издању приказујемо његову прву књигу из те серије „Кретање слободе“.
Приликом објављивања својих радова користио је псеудоним –ар –Ар, што је скраћено од Светоз[ар] Ар[сенијевић].