Роман Ивана Сергејевича Тургењева: Очеви и деца
Иван Тургењев (1818-1883), књижевник и драматург, поред Толстоја, Гогоља, Чехова и Достојевског, припада групи најзначајнијих руских прозних писаца 19. века. Најпознатији су му романи: Руђин, Племићко гнездо, Очеви и деца, Уочи нових дана, итд. Његово дело Очеви и деца представља један од најзначајнијих романа 19. века. Он је у њему први пут дефинисао појам нихилизма коме је супротставио лик „позитивног хероја“.
Роман Очеви и деца на српски језик први пут је превео Владан Арсенијевић (1848-1900) из Делиблата. Пре целовите књиге, коју је штампала Државна штампарија у Београду 1869. године, роман је излазио у часопису Јединство у наставцима. Друго издање романа, које представљамо у нашој дигиталној библиотеци, штампано је 1882. године у Новом Саду у штампарији Арсе Пајевића под насловом Оцеви и деца. Његово дело није у потпуности истражено и зато у нашем прегледу нису обухваћени сви преводи овог романа који су касније издавале разне издавачке куће без имена преводиоца.
Зорка М. Велимировић, једна од најзначајнијих преводилаца у српској књижевности прве половине 20 века, 1921. године преводи роман под насловом Оцеви и деца. Најновији превод, који је и сада у употреби, урадио је Милош Московљевић, српски лингвиста, филолог, политичар и министар. Наслов романа преводи у две варијанте, 1936. године у Београду, као Оцеви и деца и Очеви и деца. Данас се усталио наслов Очеви и деца.
Љубомир Бошков