Економски антрополог, др Јована Диковић, представила је 23.јуна у библиотеци у Гају своје дело- Лесерфер сељак: постсоцијалистички рурални развој у Србији.
Током рада на књизи, главна мотивација били су јој српски сељаци, а истраживање има за циљ да докаже да сељаци нису жртве државне политике или тржишне економије. Кроз ово значајно дело, Јована Диковић се бави темом постсоцијалистичке трансформације руралних подручја у Србији, са посебним фокусом на улогу пољопривредника у условима неолибералних економских политика. Књига, објављена на енглеском језику, поднасловљена као „Лесерфер сељак: постсоцијалистички рурални развој у Србији“, представља резултат вишегодишњег теренског истраживања и критичке анализе друштвено-економских процеса који обликују животе људи на селу након пада социјализма. Ауторка покушава да објасни значај сељачке аутономије и сеоских и индивидуалних вредности које суштински одређују живот на селу. Концепт подразумева манифестацију сељачких погледа на свет у којима аутономија у доношењу одлука, слобода деловања, спонтаност и флексибилност у свакодневној сарадњи играју доминантну улогу. Фокусирајући се на деловање сеоских становника, књига открива да су сељаци отпорни и компетентни агенти којима нису потребни владини планови да би напредовали. Посебну захвалност, како каже Јована, дугује свом професору етнологије Николи Павковићу из Гаја, али и бројним Гајчанима који су јој изашли у сусрет и били драгоцени извори информација, те су њихова имена споменута у књизи. Након излагања, развила се активна дискусија. Овим догађајем сеоска библиотека потврдила је своју улогу као место сусрета науке, културе и заједнице, пружајући простор за отворену размену мишљења и освешћивање важних друштвених тема.
О ауторки
Јована Диковић је социјални и економски антрополог. Од 2006. године професионално се бави научним истраживањима у области сељаштва, руралног развоја, власништва, настајањем институција, сарадњом и етиком производње. Докторирала је на одељењу за социјалну антропологију, Универзитета у Цириху. Специјализовала се у области правног плурализма на Универзитету у Отави. Основне студије етнологије и антропологије, као и мастер програм Теорија културе завршила је на Београдском Универзитету. Ради као истраживач и предавач на одељењу Социјалне антропологије Универзитета у Цириху, где углавном предаје предмете из области економске и политичке антропологије. Од 2019. године води свој независни постдокторски пројекат „Farming Under Barricades: Study of cooperation in post-conflict Kosovo”.