У простору где се сусрећу реч и тон, где се тишина претвара у пажњу, а пажња у доживљај, Дом културе у Мраморку био је домаћин вечери у којој су се преплетали поезија, музика и заједничко искуство стварања. Књижевно-музичко вече, организовано у сарадњи Библиотеке „Вук Караџић“ из Ковина и Културно-уметничког друштва из Мраморка, претворило је једно зимско вече у простор сусрета уметности и унутрашњих светова.
Програм је отворен речима Иване Јованов, директорке библиотеке ,, Вук Караџић“ Ковин, које су подсетиле да култура не живи само у књигама и нотама, већ у људима који је носе, преносе и поново стварају. Као да је тиме отворен симболични праг кроз који су присутни закорачили у вечер посвећену лепоти израза. Весело и маестрално програм је водила, Милица Дамњановић Зантвоорт. Поезија Николе Радоњина одзвањала је попут равнице коју описује – широка, тиха, али дубоко проживљена. Његови стихови из збирке „Дете равнице“ доносили су слике детињства, простора, сећања и идентитета, док је гитарска пратња Александра Ђурке, нежним и промишљеним тоновима, стиховима давала додатну мекоћу и покрет, претварајући изговорену реч у мелодију која се не слуша само ушима, већ и осећањем. Гласови мушке и женске певачке групе културно-уметничког друштва и Кристине Павловић разлили су се простором попут топлог таласа традиције. У њиховим интерпретацијама осетила се снага заједничког певања, она древна потреба човека да кроз песму подели радост, тугу, сећање и припадност. Њихови гласови подсетили су да музика није само уметност, већ и памћење једног народа. Посебну светлост вечери донели су млади аутори. Стихови Анастасије и Јулијане Вујовић, као и Катарине Вујичић, звучали су искрено, свеже и храбро, као први кораци ка сопственом уметничком гласу. Њихова поезија носила је трагове младости, али и дубину личних промишљања, показујући да стваралаштво увек проналази пут да се роди изнутра, тамо где се речи тек обликују у мисао. Управо кроз рад Културно-уметничког друштва, Мраморак и Мраморчани настављају да негују дух стваралаштва, преносећи љубав према уметности на млађе генерације. Труд и посвећеност најмлађих учесника вечери сведоче да уметност у овом месту не представља само традицију, већ жив процес који расте заједно са децом, њиховим талентима и сновима. Музичку нит вечери ткали су млади пијанисти – Ксенија Албу, Душица Раденковић, Михаило Крстић и Лара Стојановић. Њихове интерпретације су, попут благих музичких мостова, повезивале сегменте програма, допуштајући публици да између стихова удахне мелодију, а између мелодија пронађе сопствене мисли. Вече је протекло у атмосфери тихе блискости, оној која настаје када уметност престане да буде само извођење, а постане сусрет. У том простору, публика и извођачи нису били одвојени, већ повезани невидљивом нити доживљаја, где свака изговорена реч и сваки одсвирани тон проналазе свој одјек у другоме. Овакви културни сусрети подсећају да уметност није само представљање, већ дијалог — између генерација, између традиције и савремености, између човека и његовог унутрашњег света. Они потврђују да заједница расте онолико колико негује лепоту стварања и спремност да је подели. Вече у Мраморку остало је као тихи траг у памћењу присутних — попут стиха који се не заборавља и мелодије која још дуго одзвања.
Фотографије: Лара Вукотић – КУД „Мраморак“
Више фотографија можете пронаћи на нашем фб профилу https://www.facebook.com/media/set/?vanity=100009334796765&set=a.4326911554296628&locale=sr_RS